Ubiše Ukrajinu. Svi zajedno: Rusija, Evropska Unija i SAD. Ali dok Moskva i Vašington (kako to arhaično zvuči, kao iz onih hladnoratovskih 007 filmova) igraju istu igru, Evropa se našla u nebranom grožđu. Otkud sad Rusi, pa zar nisu Kinezi i Arapi ti koji nam rade o glavi? Sa Rusima gradimo gasovod, drugi već! A to, pa nema toga više, pojela maca. Uf, dobro onda da ratujemo, ali samo drugi da ginu. Daćemo Ukrajincima svo oružje, dajte i vi šta imate. Kako nema više, pa vi ste gospodari svemira, glavni tehničari, stalno negde reagujete, širite blagostanje, vama smo reket davali i svi zajedno imamo nuklearke, pa šta ćeš više? A da, jeste, to atomsko imaju i Rusi. Uf, šta im je trebao taj ludi Putin. Hitler. Putler, bre. Pa dobro valjda će ti rovovi što Ukrajinci kopaju osam godina da izdrže. A kad potrošimo Ukrajince, imamo Poljake. Oni su romantičari, svi do jednog.

Ispada da je samo glupi narod želeo mir i da mu se svi skinu sa grbače. Evropska vladajuća klasa kaže svi su redom potpisali sporazum u Minsku i to ratifikovali u Ujedinjenim Nacijama prekrštenih prstiju. Cilj je bio da se Ukrajina dobrano naoruža da bi što jače mogla da ratuje. Znači jasno je da se mira samo igramo. A to što lažemo ceo svet, to je u roku službe.

Gensek NATO-a Stoltenberg je u januaru izjavio da je naoružanje put miru. Nekima je to zazvučalo orvelovski. Mene je podsetilo na stihove Bertolta Brehta iz 1936:

MAZALO KAŽE:
Što se izlije više topova,
To će mir duže potrajati.
Onda bi trebalo i da se kaže:
Što se više semena baci u zemlju,
Rodiće manje žita.
Što se više teladi zakolje,
Manje će mesa biti.
Što se više snega u planini otopi,
Reke će biti pliće.

Brehtov Mazalo je onaj neostvareni slikar Adolf Hitler što je isto slao tenkove u Ukrajinu. I jedan i drugi su simptomi militarizma koji je ovih dana opet u modi. Zato premijerka-hipsterka Sana Marin mrtva ladna može da izjavi da je “ulazak Finske u NATO mirovni čin.” Ratovanje je sada nešto čime i žene i feministkinje mogu da se ponose, pa tako nema nedostatka ratnohuškačica, od bivše švedske premijerke do ministarke spoljnih poslova Nemačke koja je na svoju ruku, usputbudirečeno, na sastanku Saveta Evropske Unije, objavila rat Rusiji. Ne onaj “posrednički”, koji šatro ne vodimo, već ovaj što Evropi pumpa inflaciju, prazni potrošačku korpu i plavi zemlje očajnim ukrajinskim izbeglicama.

I tako nam ova ekipica godinu dana soli pamet da smo mi koji smo protiv njihove nekropolitike perverzni i sadisti, da smo Putinove pudlice i da moramo da damo šansu ratu. Tj. ne ratu, već ovom miru u kojem pumpamo oružje na istok i u kojem Ukrajinci i Rusi ginu svaki dan. Avaj, zapadni šahisti su početak Specijalne Vojne Operacije od prošle godine shvatili kao rusku slabost i svoju snagu, pa su prekinuli pregovore. Onda su se Rusi spremili za pravi rat čiju žetvu tek možemo da naslutimo.

Šolcu i Makronu, u diplomatskim razgovorima sa neevropljanima teško pada što ostatak sveta nema apetita za projekat sanacije američke imperije. Evroatlanske pretnje i ucene postaju sve jalovije. Zato se ne sme dozvoliti domaćem javnom mnjenju da digne glas za mir. U Evropi se najpre čuje glas nekih crkvenih grupa ili se daju videti sa svećama na bdenju. Ali antimilitarizam kao odgovor levice na ratove vladajuće klase je uspešno podriven. Velike partije levice pristale su uz NATO. Tu i tamo bude neki mirovni protest pozivajući na pravo dezertera u Rusiji, ali niko da pisne kako u Ukrajini love i guraju klince u uniformu. Prigovora savesti tamo nema, sve Ukrajinsko muško ne može iz zemlje, samo na front sa NATO puškama. Pa sad ne budi junak i domobran. Slabo se čuju feministkinje, osim u kontekstu rodne jednakosti na frontu. BBC je odmah na početku invazije pustio prilog u kojem su Ukrajinke sa svetom podelile svoje recepte za molotovljeve koktele. Ponekad izleti neka nakazna satrapa poput Žižeka da napadne antimilitarizam i servira nešto nekoherentno reklamirajući svoju novu knjigu.

Nekima smeta sećanje na Karla Libknehta i Rozu Luksemburg. Navodno oni su bili naivni ili su prevaziđeni. Toliko neozbiljni da je vladajuća Socijaldemokratska partija u Nemačkoj poslala paravojne jedinice da ih reguliše. Gangsterski: kundakom i kuršumom u glavu, pa telo u reku. Zato što je okosnica njihovog političkog delovanja bila protiv rata (u kojem se međunarodno radništvo međusobno satire), ratne industrije (koja se bogati na uštrb potrepština) i države (koja svoje izrabljivanje i nepravdu pere krvlju na frontu). Roza i Karl su znali da rat i kapitalizam idu podruku i da u ratu vladajuća klasa i državni aparat uvek izvlače korist na naš račun.

Umesto toga tzv. levica servira švedski sto opravdanja za to da je NATO glavni branik mira i stabilnosti u Evropi. Te: NATO je defanzivna alijansa (uz ovo redovno ide mantra: “ničim izazvana ruska agresija”). Te: ne znate vi šta je ruski imperijalizam. Te: ona stara “teorija domina” koja je bila opravdanje za genocid u Koreji i Vijetnamu (kad završe sa Ukrajinom prećiće na Litvaniju ili Poljsku). Te: Rusi su degenerici, nacoši i protiv ljudskih prava. I naravno, ona najstarija, pre Tvitera, a kao tamo da se iznedrila: Putin je Hitler.

I tako Evroatlantida vodi najpravedniji rat u istoriji sveta, koji paradoksalno nije objavila i koji otvoreno ne priznaje. Za sad, potpomognuta svojim medijima, uspeva da obmane svoje narode da je sve ovo njima u zaštitu i reakcija na poludeli ruski militarizam. Ima nas još koji mislimo da je američko-evropski militarizam samo druga strana novčića. Ove nedelje bićemo opet na ulici u Vašingtonu, Berlinu i Londonu. Nama nije teško da kažemo: ne u naše ime.

20. februar 2023.

P.S. Još nekoliko lepih reči ovde: Chris Hedges, Clare Daly, Scott Ritter, Vedrana Rudan itd.